knjie IP Tardis
 
  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size

In memoriam Mirjana Detelić

Juče smo se oprostili od Mirjane Detelić, divne žene ogromnog intelekta, neiscrpne volje i velike duše. Poznanstvo sa njom možda nije bilo dugo, ali je bilo intenzivno, i obogatilo i oplemenilo nam je živote.

Mirjana Detelić, 27.12.1950. - 18.12.2014.

Tekst koji sledi je poslednji pozdrav Mirjanine koleginice i prijateljice, Lidije Delić:

Zbogom, kapetane! I mirno more!

Nakon pet godina – koliko sam poznavala Miru – ovo je prvi tekst koji govorim a da ga ona prvo nije pročitala, a bilo bi i obrnuto.

Za tih pet godina – od kojih je jednu trećinu provela na dijalizi i na operacijama – ona je sama napisala oko dvadeset studija, a zajedno smo napisale još petnaestak, priredile smo četiri zbornika, napravile sa Ljiljanom Pešikan Ljuštanović knjigu Glavit junak i ostala gospoda, koja je u štampi, priredile smo Erlangenski rukopis u elektronskoj formi sa Snežanom Samardžijom i osmislile projekat digitalizacije rukopisnih zbirki iz Arhiva SANU. Dok je ležala na VMA zbog operacije paratiroidnih žlezda u nedoba sam i kroz ulaz hitne pomoći dolazila do nje i donosila joj tekstove za temat o epskoj formuli, koje bi mi ona sutradan vraćala iščitane i s komentarima. Dok su joj po drugi put ugrađivali graft u Zemunskoj bolnici, i dok su joj dve cevi preko kojih se privremeno dijalizirala шtrčale iz vrata – sklapale smo Glavitog junaka i bavile se belom kulom i belim dvorom. Ovo govorim da bih vas podsetila na to kakav je ogroman radnik bila i s koliko se snage i volje opirala nevoljama koje su je skolile.

A pre svega toga ona je srpsku folkloristiku i srpsku humanistiku već bila zadužila kapitalnim delima u najmanje tri fundamentalne oblasti: 1) u izučavanju prostora u folkloru i šire; 2) u izučavanju usmene formule, što je retko polje gde srpska folkloristika ulazi u najšire naučno interesovanje, i 3) u formiranju elektronskih epskih baza, što je otvorilo potpuno novu epohu u izučavanju usmene epike, kako je Mira u kratkim crtama pokazala na svom poslednjem naučnom istupanju, pre samo dvadeset dana u Akademiji.

Mira je bila institucija u svakom pogledu: žena ogromnih intelektualnih potencijala, raznolikih i velikih talenata, širokih znanja i interesovanja, podjednako otvorena i za sofisticirane i za trivijalne teme i, što je posebno retko – suštinski moralna osoba koja je prepoznavala nepravdu i vrednosti i koja je imala snage da iznese svoj stav i da taj stav brani i onda kada je znala šta time gubi.

No, Mira je imala nesreću da živi u zemlji Srbiji i da piše na tzv. „malom“ jeziku. Da je pisala na ruskom ili na engleskom, i da je imala podršku tih jezičkih i kulturnih krugova, ona bi imala status i priznanje kakvo su u svetu imali jedan Bahtin, Meletinski, Uspenski ili – u najmanju ruku – Lord i Foli, koji su svetsku slavu stekli baveći se usmenim formulama i našom usmenom epikom.

Srpsku kulturu i ljubitelje pripovedanja Mira je zadužila i sjajnim romanom o dorkasima, drevnim magovima koji su otkrili tajnu vremena i putujući kroz vreme taložili i akumulirali ljudska iskustva. U tom romanu Mira je na maštovit i ingeniozan način preoblikovala priču o Atlantidi, ostavivši istovremeno i jedno veliko svedočanstvo o sebi. U njenoj viziji, boginja koja stvara grad Atalantis ne stvara i prve ljude. Ona doleće u vidu velike bele ptice – poput epske tice labudice o kojoj je napisala izuzetnu studiju – i unapređuje ljudski život i ljudski vek ne tražeći ništa zauzvrat. Budući shapeshifter – božanstvo koje menja oblike – Atalanta je ukinula i mogućnost da joj se pod religioznim izgovorima žrtvuje bilo ko i bilo šta:

„Mora biti da je struktura njenog bića bila fluidna jer se lako i brzo menjala iz čoveka u životinju, pa u pticu, pa u vodu i biljku. To su posle mogli i drugi bogovi, ali je Atalanta to izvodila javno, na očigled svih, i niko u njenom gradu nije laka srca dizao ruku na druga bića jer se nikad nije sigurno znalo da neko od njih slučajno u tom trenutku nije Atalanta.“

Kad ga već nigde nije bilo, Mira je stvorila božanstvo po svojoj meri: ono koje daje, a ne traži, i ono koje je pronašlo jednostavan način da se spreči nasilje čoveka nad drugim vrstama, čoveka nad prirodom i jednih nad drugima.

Letos smo, izašavši iz Akademije, sele u obližnji kafe Molijer da pojedemo sladoled. Otmeni gurman i sladokusac – kakav je bila – Mira je poručila neku raskošnu voćnu kombinaciju i kada je probala sladoled zažmurela je i s izrazom najvećeg mogućeg zadovoljstva na licu citirala jednu repliku iz filma: „This is religious experience!“

Nakon pet godina saradnje sa njom, i nakon tri godine intenzivnog, svakodnevnog druženja, mogu da posvedočim da je svaki sekund s njom proveden, u direktnom ili virtuelnom kontaktu, bio – religious experience. Uz sav talog stručnih veština koje sam od nje baštinila, druženje sa njom bilo je pre svega i nada sve čisto, nepatvoreno zadovoljstvo i velika, velika sreća. I sigurna sam da to iskustvo delim sa svima onima koji su ovim ili onim povodom ušli u njenu orbitu, i zadržali se u njoj kraće ili duže.

Pričala mi je da je kao mala želela da bude kapetan duge plovidbe. Iako se njen odnos prema toj želji menjao s godinama, mislim da je sama želja nije napustila do poslednjeg dana. Zato ću se sada, u svoje ime i u ime svih nas koji smo sa njom sarađivali i koji smo je voleli, od nje oprostiti pozdravom na koji znam da bi se osmehnula, kao što je uvek i činila.

ZBOGOM, KAPETANE! I MIRNO MORE!

Lidija Delić


 

Sretni vam praznici!

tardis snowglobe

Od 23.12.2013. do 10.01.2014, za sve narudžbe preko sajta www.tardis.rs dajemo DODATNIH 10% popusta na sva raspoloživa izdanja, dakle ukupno 30% manje nego u knjižarama.

Dodatni popust ostvarujete naručivanjem preko sajta i unošenjem kupona TARDIS2014 (imate posebno polje za unošenje kupon-šifre pri potvrdi narudžbe).

Uživajte i sretni vam praznici!


 

Vukova nagrada Lazi Laziću

U ponedeljak, 9. decembra, objavljeni su dobitnici ovogodišnje — jubilarne, pedesete — Vukove nagrade, koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije za „naročite rezultate ostvarene u stvaralačkom radu na širenju kulture, obrazovanja i nauke u Republici Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru“.

Obadovala nas je vest da je ove godine dobitnik izuzetne Vukove nagrade književnik Laza Lazić. Čestitamo Lazi na ovom velikom priznanju, a vašoj pažnji preporučujemo njegovu knjigu eseja Šum lišća, iz koje, za ovu priliku, izdvajamo:

ČOVEK MOŽE DA DOBIJE KRILA

Čovek može da dobije krila. Mislim, može stvarno imati krila. Jednoga dana čovek sedne, razmisli, dovrši svoje saznanje. Ustane, obazre se — na leđima mu velika, bela krila. Ni teška, ni laka. Prirodna, kao udovi. Čovek se nasmeši samom sebi. Ništa ga ne čudi. Za druge ljude njegova krila su nevidljiva. Čovek nadalje živi s krilima. Ništa neobično. Ne zloupotrebljava ih. Katkada leti iznad polja, njiva, iznad šumovitih bregova. Odleti u nepristupačan gaj s kržljavim šipražjem, daleko na nekom uvoju visoke planine. Tu malo posedi i diše. Vidi, dabome, sada veoma daleko i veoma jasno. Zatim klizi iznad velike reke, pravo i lasno. Prelepo je, ali nije iznenađujuće. Imam krila, misli noću u svojoj postelji čovek. Primam to mirno i sa zadovoljstvom. Ima premnogo ljudi koji, recimo, puze, mile i gmižu. Ima ih normalnih, presrećnih što jedu pečenicu za večeru. A mora biti i ovih, kao ja, s krilima. Lepo je, prelepo je. No to nije nešto za upoređivanje s drugima, da si, na primer, od njih u boljem položaju. Ne, to je neuporedivo…



 

Okrugli sto i izložba posvećeni signalizmu i delu Miroljuba Todorovića

U sredu, 25. septembra 2013. godine u 11.00 sati, u Vukovoj sali Biblioteke grada Beograda (Knez Mihailova 56) biće održan okrugli sto pod nazivom Kulturni izazovi našeg vremena - signalizam i delo Miroljuba Todorovića. Učesnici okruglog stola su naši renomirani teoretičari, profesori univerziteta i kritičari: Danica Andrejević, Marko Nedić,  Aleksandar Jerkov, Nikola Cvetković, Zoran Avramović, Milivoje Pavlović, Violeta Cvetkovska Ocokoljić, Aleksandar Đurić, Dušan Stojković, Slobodan Škerović, Vasilije Milnović, Jelena Marićević, Anđelka Cvijić, Ilija Bakić, Marija Aleksić i Anđela Ćirović. Moderator će biti Milivoje Pavlović, a skupu će prisustvovati i Miroljub Todorović.

Takođe, od ponedeljka, 23. septembra, u pozajmnom odeljenju Biblioteke grada Beograda, biće postavljena izložba Signalizam – iz legata Miroljuba Todorovića. U okviru postavke biće izložen reprezentativan izbor knjiga, časopisa i artefakata posvećenih signalizmu i stvaralaštvu Miroljuba Todorovića. Izložba će trajati do 10. oktobra.

Znak signalizmaNastao kao izraz složenih umetničkih, društveno-istorijskih, egzistencijalnih, naučno-saznajnih, idejnih i drugih protivurečnosti na putu humanizacije života i estetizacije sveukupne stvarnosti, signalizam je posegao za različitim stvaralačkim strategijama i oblikovao u mnogo čemu radikalno novi pogled na književnost, umetnost i estetsku funkciju kulture. Raznorodnim teorijskim i praktičnim sredstvima osnivač signalizma Miroljub Todorović, i grupa okupljena oko njega, uspešno prodiru kroz ograničenja, konvencije i mitove zatečene kulture nudeći – ponekad i na kontroverzan način – novu produktivnu osnovu, drukčije koncepte i logiku umetničkog ispoljavanja i stvaralaštva uopšte. U širokoj razuđenosti međusobno sučeljenih ideja, građe, motiva i načina obrade, zamisao o radikalnom novatorstvu otima se pokušajima jednostavnog razaznavanja i interpretacije.

Okrugli sto i izložba organizuju se u želji da se dosadašnji učinak signalističkog pokreta sagleda u svetlu saznanja i dometa savremene teorije umetnosti.

Program okruglog stola:

  • Zoran Avramović: „Društveni uslovi za pojavu signalizma“
  • Danica Andrejević: „Protopoetički signali signalizma“
  • Marko Nedić: tema naknadno
  • Aleksandar Jerkov: tema naknadno
  • Aleksandar Đurić: „Dubinska struktura i signalizam“
  • Nikola Cetković: „Signalistička dnevnička proza“
  • Vasilije Milnović: „Optimalne projekcije signalizma kao avangardni odgovor savremenom dobu (društvena kooptacija i signalistička alternativa)“
  • Slobodan Škerović: „Signalistička teorija svega“
  • Violeta Cvetkovska Ocokoljić: „Signalizam u igri materije i svetlu naučnih otkrića: vizuelna poezija“
  • Ilija Bakić: „Čitanje signala“
  • Anđelka Cvijić: „Dnevnik signalizma 1979-1983. ili Think about Signalism“.
  • Jelena Marićević: „Pismo i signalizam (Vidovi epistolarne signalizacije)“
  • Dušan Stojković: „Proza Miroljuba Todorovića“
  • Marija Aleksić: „Signalizam i internet“
  • Anđela Ćirović: „Signalizam u leksikografskim izdanjima“
  • Milivoje Pavlović: „Signalističko kompjutersko pesništvo“



 
Strana 1 od 16

Uključi se!



Prijavite se preko već postojećih web naloga (Google, Facebook, Twitter, Steam)
Prijava je neophodna za kupovinu knjiga preko sajta.