Ovogodišnji dobitnik nagrade Priznanje Krleža za životno delo je naš pesnik, prozni pisac, esejista i multimedijalni umetnik Miroljub Todorović, osnivač i teoretičar srpskog (jugoslovenskog) neoavangardnog stvaralačkog pokreta signalizma.
Nagradu Priznanje Krleža dodeljuje Sveslovensko književno društvo. Dosadašnji dobitnici ovog priznanja su: akademik Erih Koš, akademik Predrag Palavestra, književnik Bogdan Malešević iz Zagreba i prozni pisac Zoran Ilić, urednik veb-sajta na internetu posvećen autorima sa prostora bivše Jugoslavije.
Svečano uručenje nagrade biće održano 23. septembra u 19 sati u biblioteci „Milutin Bojić“, Ilije Garašanina broj 5 u Beogradu.
Todorović je u Tardisu zastupljen izborom poezije Svinja je odličan plivač i druge pesme (2009), a u sledećih mesec dana objavićemo još dve njegove knjige:
Torba od vrbovog pruća
U "Torbi" Miroljuba Todorovića možete naći kratke priče, snove, nađene priče i slike priče, često inspirisane životom drugih umetnika, pisaca, slikara...
Knjigu otvaraju dva usmerivačka mota. Onaj Foknerov upućuje ka, prividno prikrivenoj, avangardnosti (ona se najpre i najviše da uočiti u miksturi ponuđenih književnih „pazli“), a drugi – Kišov – asocira na prustovsko oživljavanje odbeglog vremena i ukazuje i na „memoarsku“ dimenziju koju Todorovićevi tekstovi, čak i kada su dati kao snovi, donose. Nikako se ne sme zaboraviti da ništa, čak i kada je o tobožnjim praktičnim savetima (njih moramo iščitavati na humornoj, možda čak i grotesknoj, ravni), ne sme biti pročitano doslovno. Todorović, i signalizam, insistiraju na neprekidnoj igri i apsolutnoj slobodi koja i dopušta i nalaže da se i citirano, dovođenjem u novi kontekst, pročita novim i iskošenim naočarima. Slike priče treba iščitavati tako što se polazi od autorovih „intervencija“ prisutnih na njima. „Portretisani“ Vuk Karadžić, Laza Kostić, Nikola Tesla, Milunka Savić, Miloš Crnjanski, Branko Miljković, Aleksandar Makedonski, Nikolaj Gogolj, Karl Marks, Fjodor Dostojevski, Fridrih Niče, Džejms Džojs, Ezra Paund, Tomas Sterns Eliot, Horhe Luis Borhes, Salvador Dali, Samjuel Beket tvore specifičnu istorijsko-filosofsko-književnu „porodicu“ koja baca čitav snop asocijativnih signala i gradi intertekstualnu mrežu unutar koje bi se i Todorovićeva proza mogla iščitavati. No, potencijalne asocijacije se tu ne zaustavljaju. Kada je o snovima Todorovićevim reč, mogli bismo ih uporediti sa onima iz „Snevnika“ Ljubomira Simovića ili „Noćnika“ Vladana Radovanovića. Ne bismo smeli zaboraviti, međutim, ni one koje su razasuti u romanima Dostojevskog ili u „Dnevnicima“ i književnim tekstovima Franca Kafke, kao ni pesme snove najrazličitijih autora: i Remboa, i Ponža, i Mišoa, i nadrealista, i naših i francuskih, na primer. Kada Todorović piše o namernom, dijetetskom, gladovanju Aptona Sinklera, prisećamo se stvarnog prikazanog u romanu "Glad" Knuta Hamsuna, ali i „ekspresionističkog“ u Kafkinom „Umetniku u gladovanju“.
(iz pogovora Dušana Stojkovića)
Dnevnik signalizma (1979-1983)
Ovo delo na skoro 800 bogato ilustrovanih stranica donosi lične i umetničke dnevničke zapise Miroljuba Todorovića iz perioda 1979–1983. Dnevnik nije puki dnevnik ličnih dešavanja ili javnog života umetnika, već daje uvid u sam proces nastajanja umetničkog dela, sadrži odjeke kulturnih i socio-političkih događaja u zemlji i svetu, reakcije na hapšenja i suđenja umetnicima, na zapanjujuća naučna otkića i tehnološke inovacije, sećanje na nasilne proteste pisaca, filozofa i ostalih intelektualaca u Beogradu, itd... Sadrži brojne primere poesie brute (sirove poezije), citate, snove, misli, beleške i kratke oglede u kojima autor širi i razrađuje poetiku signalizma, priloženi su delovi iz obimne arhive mejl-arta i ostalih umetničkih projekata koje je Todorović inicirao ili kojima je prilagao.
U ponedeljak 15. novembra sa početkom u 19h predstavljamo „Mačje snove“, zbirku priča Ivane Milaković, u okviru redovnih tribina Društva „Lazar Komarčić“ (Dom omladine Beograda, Makedonska 22, prvi sprat, tribinska sala).
