• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size

PROLAZ, Biljana Malešević

El. pošta Štampa PDF

Susret

Ako pođemo od pretpostavke da je svaki čovek, posmatran spolja, ledeni breg, šta se dešava ako u jednom trenutku primeti kako ga iznutra podrivaju procesi koji prete da razruše taj oklop koji mu omogućava da, kako u prirodnom, tako i društvenom okruženju nesmetano egzistira? Ono što se naziva egzistencijalnim strahom, nastalim kao posledica metafizičkih dilema: ko sam, šta sam, kuda idem, može ozbiljno da naruši strukturu ledenog brega. I nijedno misaono biće takva pitanja ne zaobilaze, kao ni prirodni strah koji nepoznanice donose. A strah je samo jedan od "neprijatelja na putu" ka saznanju, kako objašnjava Kastaneda.

Roman Prolaz Biljane Malešević kroz svoje izvanredno ostvareno kompoziciono rešenje nudi neke uvide u ovakva pitanja. I više od toga. Pruža mogućnost da se određeni psihološki fenomeni posmatrani iz ravni onostranog objasne na jedan suptilniji način od onog kako ih objašnjavaju dominantni psihološki trendovi. Tu mogućnost nudi Prolaz koji se u jednom trenutku otvorio između dva sveta. Omogućila ga je jača oluja na teritoriji Novog Sada, tokom koje su se dva sveta sudarila i bića nalik humanoidima pohrlila su u ovaj svet sa opakom namerom. Njihov svet, kako ga oni sami opisuju, sada je svojevrstan pakao, koji su izazvali radeći na "Rekonstrukciji materije i energije", nemajući pri tom saznanje da će produžavanje veka materije dovesti do njenog kvalitativnog propadanja", najstrašnijih degeneracija, do otelotvorenja groteske. Taj svet je nekad izgledao kao svet u kojem živi ljudska civilizacija, sa svim naučnim i duhovnim ostvarenjima, a srušila ga je Ambicija "da se prekrše svi zakoni Sile Prirode, ili kako god nazvali globalne zakone univerzuma".

Naš svet čiji prvi odbljesci u romanu počinju da se pojavljuju iz optike jedne od glavnih junakinja ove fantastične pripovesti — Vere, vrlo je sumoran, ali još uvek ima neki svoj spoljašnji integritet, makar je prilično podrivan iznutra, što bića koja dolaze iz druge dimenzije znaju, kao što imaju i neku vrstu ništa manje sumornog predskazanja da će i naš svet početi da liči na njihov jer se već upuštamo u eksperimente koji samo naizgled imaju plemenite ideje, a suprotni su zakonima prirode.

Upravo ta sumorna atmosfera pravi je uvod u psihološke karaktere glavnih aktera koji će biti izabrani da pređu u drugu dimenziju, omogućavajući na taj način unakaženim ostacima bića oličenih u Šelunju, Ahei ili  Agheronu da sprovedu svoju nameru, da u pakao od svog sveta unesu svežu krv, da mu na veštački način udahnu zrak birajući mlade ljude, čiji energetski potencijali nisu mali, iako oni sami te potencijale više naslućuju, nego što o njima imaju pravo saznanje.

Tako ćemo se sresti sa Verinim briljantnim umom koji ima neobično povezanu logiku jednog matematičara i senzibilitet jednog umetnika. Jasno je da takav tip ličnosti nije uklopljen u svoje okruženje, ali da to i ne vidi kao naročito poželjno. S druge strane, Irena, devojka čiju spoljašnjost je teško ne primetiti, opterećena je od ranog detinjstva uklapanjem u svet svoje generacije, u traganju je za sobom i haosu koji takva traganja ostavljaju unutar njenog bića i sveta u kome živi.

Odabrani studenti Oliver i Nikola i pre Susreta sa humanoidima imali su neobična iskustva. Oliver koji pokazuje spolja "savršenu smirenost duha i harmoniju uma i tela", koji ima sposobnost bezgranične ljubavi, moguće bezuslovne, prošao je u ranoj mladosti pakao heroina, alkohola i tableta i iz njega izašao misleći da je to najgore što je mogao da vidi i doživi. S druge strane to je osobenjak koji kako um, tako i telo podvrgava suludim eksperimentima iz kojih izlazi nepovređen.  Nikola je isto tako neobičan mentalni i fizički sklop. Njegov fenomen dehidratacije medicina ne ume da objasni. Poput Olivera i njega je na izvestan način, još pre humanoida, biralo onostrano. Stoga ni on ne može uvek da kontroliše pojavu iskri i isijavanja, koja opasno sužava granicu između života i smrti.

Namera

Naum humanoida mogao bi se nazvati pukim instinktom za preživljavanjem da nije zasnovan na  eksperimentu sa prilično preciznom računicom: koliko ljudi, koliko Moćnih, koliko biljaka i životinja humanoidima treba da revitalizuju svoj svet. Bez obzira na veštu strategiju plana, sami humanoidi nisu mogli u potpunosti biti sigurni da li će njihov novi eksperiment uspeti ili će mladi odabrani ljudi biti samo trofej, ukras, dekor za njihov propali svet.

Sam susret između odabranih i humanoida oličenih u nakazama iz druge dimenzije nije samo jeziv, strašan ili fizički neizdrživ. On je na svakom od odabranih ostavio nekakav prilepak, koji je menjao strukturu ljudskog bića, kako na fizičkom, tako i na mentalnom planu. Odabranima se činilo da vlastiti užas, strah i bol gotovo mogu napipati. Veri je izgledalo da je razgovor sa Šelunjom, nekadašnjim liderom projekta za "rekonstrukciju materije i energije", posledica tumora na mozgu. Oliver je pri susretu shvatio da je pakao heroina besmislica u poređenju sa paklom susreta sa humanoidom.

Posledice koje su nastupile nakon tih susreta bile su više nego fizički vidljive na svakom od odabranih. Strah koji su osetili shvativši koliko je tragova susreta na njima i u njima neprestano je rastao. To je imalo za posledicu, bar tako su mislili humanoidi, da se neki neslućeni instinkti i moći probude u njima. I tu su humanoidi napravili grešku u koracima. Izgleda da nisu baš sve znali o ljudskoj vrsti. Energetski potencijal samo je naizgled slabio. S druge strane težio je da poveže grupu odabranih i samo povezivanje nije bilo puka koincidencija, "trijumf hazarda". Neki su međusobno telepatski komunicirali, poput Vere i Olivera. Nikola i Irena su se i poznavali. Da li je grupa imala veću šansu da preživi obračun sa nakazama koje su im čitale misli i poznavale prirodu i suštinu bića sa svim njenim vrlinama i manama? U nekom smislu, jeste.

Povezivanje

Povezivanje grupe nije imalo kao konačan cilj klasičan obračun odabranih i onih koji su ih birali. Ipak, do neke vrste obračuna jeste došlo. S druge strane, svaki pojedinac morao je da prođe novo, drugačije onostrano iskustvo i upozna jednu sasvim neverovatnu dimenziju svesti u kojoj se svako snalazio na sebi svojstven način. Vera je imala snage da istražuje novi svet u koji je dospela. Nikoli se desilo nešto slično. Oliver je sve vreme bio u nekoj vrsti onostrane kome, tako da mu je sve nalikovalo na san. Irena je doživela spajanje sa onostranom Skalala, koje je na izvestan način promenilo Ireninu strukturu ličnosti. Da li bi to u psihologiji moglo biti označeno bipolarnim afektivnim poremećajem? Mislim da je taj psihološki obrazac previše krut da bi mogao da objasni stanja i raspoloženja, izmenjenu Ireninu ličnost i svest. Nikolu, koji je i pre susreta bio medicinski fenomen, okršaj sa humanoidima doveo je u stanje kome. I kao što je često slučaj sa komatoznim stanjima, spasilo ga je čudo. Što se Vere i Olivera tiče, čitaocu je ostavljen izbor da uzroke i posledice njihovog nestanka poveže sopstvenom unutarnjom logikom.

Ishod

Kao akteri neobičnih događaja koji se suočavaju kroz vešto napisane pasaže groteske sa najvećim užasima razlaganja psihe, pod uticajem susreta sa humanoidima, a potom i čudesnije dimenzije Druge Stvarnosti u koju Vera, Nikola i Oliver dospevaju izbegavši da pređu u svet humanoida, sami akteri shvataju da bez obzira na suštinu i istinu koju u sebi nosi Brave New World, ovaj svet jeste kako njihova nužnost tako i izbor. Za takav ishod opredelio se autor, a verujem da će se većina čitalaca složiti s tim.

Neda Mandić-Spasojević


Poslednje ažurirano ( petak, 24 februar 2012 15:03 )  

Comments  

 
#1 2010-02-23 08:13
Posle prvih 30 stranica, zaključak je da Blljana jako dobro 'uspostavlja komunikaciju' sa dva sveta. Ne znam zašto, ali uvek kad pročitam koju rečenicu knjige stalno mi u podsvest dolaze i slike iz filma 'Resident Evil' (sa Milom Jovovich). Mislim da knjiga ima potencijal da se po njoj napiše još jedan nastavak tog filma...
Quote